MEMEFEST 2013 / festivalska tema: FOOD DEMOCRACY | nikolajanovic's blogpost @ Memefest
Festival Community
This website is using cookies to. By clicking 'OK', you agree with our cookie policy. More about this.
OK

nikolajanovic

RESEARCHER   +   THEORIST   +   OUTSIDE_OF_CLASIFICATIONS

MEMEFEST 2013 / festivalska tema: FOOD DEMOCRACY

Zašto DEMOKRATIJA HRANE?

Na isteku prošlog veka smo stanovnici ovoga planeta počeli ozbiljnije da shvatamo EKOLOŠKE PRETNJE našeg vremena. Pre svega mislim na promenu klime, uništavanje biodiverziteta i monokultura, narastanje toksičkog odpada, kao i zagađivanje izvora vode i okoline. Počeli smo da se bavimo pitanjima prirodnog kapitala, među koje spada i HRANA.

Usled NEOLIBERALNE DEREGULACIJE svetske trgovine međunarodna zajednica je na prelomu stoleća podržala još jedan plan globalizacije. Onaj koji je na krilima slobodne trgovine omogućio da se GMO puste u slobodnu potrošnju i upotrebu. Taj isti plan je zaslužan da danas 1/3 hrane koju pojedete čine GENETSKO MODIFIKOVANI ORGANIZMI.

Sa tim potezom WTO nije samo destabilizovan prirodni kapital, već je i zacrtan plan po kome se razvija SISTEM ISHRANE na početku 21. veka. Ubrzo je postalo jasno, tako »razvijenom svetu« kao i »svetu u razvoju«, da ubrzavanje globalizacije i ideologija deregulisanog tržišta ishrane pružaju neograničene mogućnosti. Za koga? Za međunarodne KORPORACIJE koje dominiraju u svetskoj industriji hrane; za one korporacije koje su MONOPOLIZOVALE izvore vode i proizvodnju hrane.

Trenutno stanje u sistemu ishrane pokazuje da velike korporacije imaju direktnu ekonomsku i političku MOĆ i KONTROLU nad proizvodnjom i distribucijom hrane po celom svetu. Za današnje stanje neposrednu odgovornost snose svetske institucije kao što su Svetska banka (WB), Međunarodni monetarni fond (IMF) i Svetska trgovinska organizacija (WTO), koje su opšte omogućile korporacijama da izvedu »food invaziju« na svet (npr. preko sporazuma GATT). One su započele globalno (t.j. geografsko) IZMEŠTANJE HRANE koje ima pozitivne i negativne efekte na našu ishranu.

Rezultat te liberalizacije sistema ishrane je njegova KOMERCIALIZACIJA. Potonju je treba razumeti u kontekstu industrializacije i osiromašenja sistema ishrane, uprkos statistikama koje pokazuje da je sve manje gladnih u svetu i da se proizvodnja hrane svake godine povećava. Problem je kompleksan. Na jednoj strani je nedopustno da u 21. veku još uvek govorimo o GLADNIM i ŽEDNIM ljudima, dok na drugoj slušamo o tonama bačene hrane dnevno. Svakako taj problem bode u oči; negira neoliberalnu tezu po kojoj liberalizacija sistema ishrane pozitivno utiče na smanjivanje siromaštva i gladi.

Tu je prisutna i druga dimenzija tog problema. Usled INDUSTRIJALIZACIJE i TEHNOLOGIZACIJE proizvodnje hrane te njene komercializacije i fetišizacije, doživeli smo i drastičan pad KVALITETA HRANE. Sve više govorimo da je hrana umetna, bez ukusa i mirisa, dok je oblik svakog žarko crvenog paradajza identičan bez odstupanja u gramaži.

Da li se pitate kako je to moguće? U pitanje je BIOPOLITIKA USEVA. Semena tradicionalnih privrednih kultura su modifikovana. Za transgensku modifikaciju se upotrebljava BIOINJŽENJERING. Svaka modifikacija useva i njegova masovna upotreba prestavlja potencijalno ugrožavanje starodavnih vrsta i rušenenje prirodne ravnoteže. Ali to nije jedini problem. Prehrambene korporacije koje se bave genetskim inžinjeringom rade sistematično. Po svetu skupljaju tradicionalna semena, prave SEMENSKE BANKE, potom jih genetski modifikuju. Na taj način postaju INETELEKTUALNI VLASNICI PATENATA modifikovanog useva. Sve to omogućava sistem prava intelektualne svojine (IPR) kojeg podržava WTO. Tako modifikovani usevi ne zamenjuju samo stare kulture , već su tako programirani da jih sistematično uništavaju. Zato su poljoprivrednici sistematiski prisiljeni u upotrebu korporativnog semena. Isto se dešava na području transgenske modifikacije životinjskog sveta u industriji ishrane.

Inovacija kao intelektualna svojina na području ishhrane tako donosi PROFIT samo korporacijama, dok su društvene potrebe po hrani, njenoj kvaliteti i održivosti, sporednog značenja. (ps. Održivost je interesantna dok podrazumeva biznis odnos sa ekologijom, što je bio primer PR kampanje Al Gora.)

Najveći fascilator konačne POTROŠNJE komercialne hrane su VELIKI TRGOVAČKI LANCI. Oni prodaju lično zapakovanu i markentiško promovisanu hranu konačnim kupcima. Prodaju BREDIRANU hranu i vodu, koju mi zaslepljeni kupci konzumiramo ne samo radi zadovoljavanja svoji potreba, već sve više radi ispunjavanja UMETNIH ŽELJA. Pritom uživamo u industrijskom i komercialnom UKUSU, koji je za nas civilizacijski original.

Direktan i indirtektan učinak forsiranja industrijalizacije i komercializacije hrane, u tu kategoriju spada i igra bez granica sa biogenetikom, reprezentuje se kroz spektar novih BOLESTI: bolest »ludih krava«, »ptičji grip«, razni oblici raka, holesterol, prekomerna kilaža itd. To znači da se je sa inovacijama u sistemu hrane TRANSFORMIŠE i NAŠ ŽIVOT.

Pošto je danas u pitanju održivost našeg života preko održivosti sistema prehrane, došli smo do spoznanja da moramo otvoriti debatu na temu DEMOKRATIZACIJE SISTEMA ISHRANE.

Iz tog razloga je tema ovogodišnjeg MEMEFESTA FOOD DEMOCRACY.

Za inspiraciju i uvod u tematiku vas upućujemo na:

- jedan stariji (danas još aktualniji) tekst indijske fizičarke i ekologinje, aktivistke i feministke, dobitnice Nobelove nagrade, Vandane Shive, koji nosi naziv "The Hijacking of the Global Food Supply" (2000), i
- dokumentarni film "Our Daily Bread" (2005) austrijskog pisca, producenta i reditelja Nikolausa Geyrhaltera.


Tekst Vandane Shive i film Nikolausa Geyrhaltera se nalaze na linku http://www.memefest.org/sr/competition/intro/


Pozivamo vas da prvo pogledate film i pročitate tekst, onda razmislite o svemu i uradite svoj rad na danu temu. Rad može biti iz oblasti kritičkog pisanja ili vizuelnih komunikacija. Za one koji žele uraditi nešto drukčije, predlažemo kategoriju Beyond…


Rok za predaju radova je 20. maj 2013. Za učešće nema nikakvih restrikcija, svi radovi u okviru teme su dobrodošli. Sad ste na potezu vi.


Ostajemo na vezi.



Za MEMEFEST, Nikola Janović

Comments

To comment, please create a Memefest account, it will take you only 2 minutes!
Login here if you already have one.

nikolajanovic
ABOUT ME

Username

nikolajanovic


Name

Nikola Janovic


Gender

male


Country

Slovenia


Website

http://delikatesabynikolajanovic.wordpress.com/


Description

Political AutoCorrectness http://www.demokraticni-socializem.si/


I have joined the Memfest community becasue i am interested in

Art, Media, Theory, Biopolitics, Everyday Life


Education

Ph.D. in Sociology


Working place

Freelance sociologist


Music I like

Frank Zappa, Fela Kuti, Nick Cave, Rahsaan Roland Kirk, Darko Rundek & Haustor & Crago Orchestra, Azra, Tom Waits, John Zorn, EKV,Johnny Cash,Gang of Four...


Books I like

P.K. Dick, Brecht, E.A. Poe, GG Marquez, J. L. Borges, K. Hosseini, O. Pamuk...


Films I like

Pink Flamingos, Wild at Heart, Blue Velvet, When Father Was Away on Business, Brazil, La Grande Bouffe, Live Flesh, Taxidermia, 12 Angry Men, Dr. Strangelove, Night on Earth, Dečko Koji Obećava, Fight Club, Pi, Oldboy...


Websites I like

http://www.lifeartbiopolitics.org/


COMRADES